Hodač

Šetač sam, hodač.

Kao nomad domovinom lutam,

Osluškujem govor ljudski i gutam.

Ne ostvarih snove svoje

Slomiše ih kundacima,

Osta samo govor mržnje što gmiže,

Neizliven gnjev kao gnojni crv

što rane strasno liže.

Iluzija je ovo, eho vlastitih cipela

U klisuri voljenog grada

I moja nada što u ambis i bezdan